U opisu mog posla je da sastavljam bilans stanja i bilans uspeha. Sumiram salda, zatvaram konta i otvaram početna stanja, pa sam počela to da radim i na privatnom planu. Prebiram po glavi događaje iz 2018. i razmatram šta je sve moglo i trebalo bolje uraditi. Unutrašnja kritičarka se javlja, podseća, izaziva. Ali ućutkam je samo jednom rečenicom: seti se gde si bila prošlog decembra.

Ćuti, dobro je. A šta kad nije?

Prošlog decembra perspektiva i nije bila tako loša. Naporan posao, mnogo se radi, ali takva je firma. Dobro je dok ima posla i plate. Sjajna ekipa u kancelariji, uskačemo jedni drugima, pomažemo. Radimo po 10 sati, tu smo i vikendom, ali nije strašno. Samo da izguramo još ovu godinu, projekat, završni račun… pa će biti bolje.

To sam govorila kolegama, to sam govorila i porodici, prijateljima. A zapravo, grč u stomaku i knedla u grlu svakog jutra kad prilazim kancelariji. Fizička reakcija na predstojeći dan. Tešila sam se da će biti bolje u 2018. i radovala što je 1. januar u ponedeljak, pa ću imati cela tri dana da se odmorim.

zatrpana-poslom-preko-glave

Iako je obećano, januar nije doneo očekivane i najavljene promene, naprotiv. Polako sam postala svesna da rasterećenje neće doći skoro. Da sve ovo naše “izdržimo još malo” i nije još malo, nego još ko zna koliko. Počela sam da se preispitujem: da li je ovo zaista najbolje što mogu?

U isto vreme, slušali smo kako nije problem u poslu, već u nama.

  • Imamo vremena sasvim dovoljno, samo da se bolje organizujmo.
  • Da delegiramo posao, i malo se edukujemo kroz knjige o liderstvu i uspehu.
  • Da radimo na sebi, jer je lični razvoj najbitniji.

Nije da nismo probali, ali od troje ljudi nikako nismo mogli da napravimo petoro. Delegirali smo poslove jedni drugima, ali i dalje ih je bilo sve više. Probali smo da kraće spavamo i više čitamo, ali smo od toga postajali još umorniji.

Stresne situacije su se ređale svakodnevno. Posle jedne vrlo naporne januarske sedmice, postala sam svesna da je moja priča u toj firmi završena. Nisam imala jasan plan šta i kako dalje. Samo sam znala da moram da odem, kako bih sačuvala sebe. Verovala sam u svoje znanje i iskustvo. Verovala sam da mogu da nađem posao uz koji ću imati i život. Počela sam da pratim oglase, da pišem CV i tražim izlaz odatle.

Krajem februara dobila sam povišicu. Početkom marta dala sam otkaz.

Trud, rad i učenje na kraju su se isplatili

Vrlo brzo sam našla novi posao, na kome sam zadovoljna. Imam radno vreme. Vikende i praznike. Godišnji odmor. Vreme za sebe, porodicu, prijatelje. Imam ponovo svoj život. Organizovala sam se tako da mi bude dobro.
Čitam, učim, radim na sebi.
Pišem blog.
Uživam.
Radujem se praznicima.

Kad podvučem crtu, saldo je na kraju pozitivan. Potrošilo se dosta vremena i energije, ali su se zaradila neka korisna i poučna iskustva. U 2019. nastaviću sa ulaganjem u istraživanje i razvoj. Poslovi se menjaju, firme se menjaju, ali ono što umem i znam uvek ostaje sa mnom. To je moj najveći kapital.

uspesna-godina
foto: lična arhiva

Ako ste i vi u poziciji gde vam je loše, opterećeni ste preko mere i nemate kad da se posvetite svojim željama i malim radostima, imam samo jedan savet: menjajte ono što je loše. Ne dozvolite da vas posao guši, da se zaglavite negde gde nemate vremena i prostora za napredak. Dugujete to sebi.

Neka vam Nova godina bude pobednička na svim frontovima!