Šta kada konkurisanje na oglase za posao ne daje rezultate

Koliko dugo tražiš posao? Nekoliko nedelja, meseci?

U početku si sigurno bila puna entuzijazma, odlučna, rešena. Ali kako vreme prolazi, a ti nemaš ni jednu konkretnu ponudu, počinješ da se pitaš gde grešiš. Da li nešto možeš da uradiš bolje, drugačije?
Sigurno da možeš, ali problem je što ne znaš šta tačno.
Kada pročitaš ovaj tekst, neke stvari će ti postati jasnije i znaćeš gde treba da napraviš izmene ili fina podešavanja.

Hajde da krenemo redom.

Kako da znaš da li tvoj CV dobro radi

Šta je merilo za dobar CV? Odmah ću ti reći – merilo je stopa konverzije. Ili, jednostavnim jezikom rečeno, od ukupnog broja poslatih prijava, koliko si puta pozvana na razgovor za posao.
Ovaj prosek ne bi trebalo da bude ispod 30%. Ako je uspešnost CV-ja 50% možeš ga smatrati dobrim. Sve preko toga je odlično.

U brojevima, realno je očekivati da ti 10 poslatih prijava obezbedi 3 do 5 poziva na razgovor.
Ukoliko je procenat manji, evo kratke check liste da proveriš da li je napisan kako treba:

• CV je dugačak najviše 2 A4 strane
• format je prilagođen tvom radnom iskustvu
• dizajn je prijatan za oko, u sadržaju nema grešaka
• prilagođen je oglasu i kompaniji gde konkurišeš

Znam da je tako lakše, ali nije korisno za tebe da jedan isti CV šalješ na sve oglase. Čak i ako na prvi pogled deluje da su svi ti oglasi isti, neke razlike uvek postoje. I često su baš te razlike u nijansama ono što bude presudno na kraju.
Razmisli i da li targetiraš odgovarajuće poslove. Možda si potcenila svoje sposobnosti, i vreme ti je da ciljaš na pozicije koje su za korak dalje od toga gde si sad.

U redu je ako ne možeš odmah da definišeš šta je uzrok slabijeg odziva. Menjaj jednu po jednu stavku i prati koja će promena doneti najbolje rezltate.

Kako ti ide na razgovoru za posao?

Na ovom koraku, za očekivati je da bar 7 od 10 razgovora urodi plodom. Sam poziv na interjvu znači da imaš osnovne kvalitete potrebne za taj posao. Sada je vreme za detaljnije upoznavanje.
Pod pretpostavkom da na razgovore za posao dolaziš čista, uredna i na vreme, šta bi moglo da te eliminiše u ovoj fazi? U većini slučajeva to je priprema.

• Da li si se detaljno informisala o firmi?
• Umeš da se snađeš i odgovoriš na sva njihova pitanja?
• Čak i ona dosadna ili provokativna?
• Imaš li ti neko smisleno pitanje za njih?

Trema može da ti oteža stvari. Generalno, svaki poslodavac zna da kandidati dolaze sa malom dozom treme i to se uzima u obzir. Ali ako je situacija baš kritična, pa zablokiraš, ne snađeš se, pričaš previše tiho, ili brzo i glasno, to može malo da pokvari utisak.

Naravno, uvek ostaje i ona poslednja mogućnost: da jednostavno niste kliknuli. Možda ti se to nekad i desilo? Privuče te oglas koji kao da je pisan za tebe, ali kad odeš na razgovor, shvatiš da to nije to.
Tako isto može da bude i s druge strane.

To ne znači da si ti uradila ili rekla nešto pogrešno, to samo znači da je bilo kandidata koji su se iz nekog razloga bolje uklopili.

Uži izbor, ali ne i prvi izbor

Poslednja faza procesa je ulazak u uži izbor. Nekad posle prvog kruga razgovora, nekad posle petog, nema pravila. Tu se uglavnom nađu samo dva ili tri kandidata, od kojih će jedan dobiti ponudu.

U ovom krugu cilj je da budeš 100% uspešna. Ako si ikad bila u situaciji da stigneš do samog finiša, a neko drugi dobije posao, sigurno si osetila koliko je frustrirajuće i kako utiče na samopouzdanje.
Ono što bi trebalo da znaš jeste da ovde zaista nijanse odlučuju.

Da li je ranije tokom procesa bilo razgovora o plati? Možda se cifra koju ti želiš ne uklapa u budžet.
Znanja i veštine neophodne za poziciju sasvim sigurno poseduješ, inače ne bi ni bila u završnom krugu. Sada se više testira motivacija, lične veštine, procenjuje se da li bi se uklopila u tim i kompanijsku kulturu.
Svoju ličnost i osobine ne možeš da promeniš zarad posla. Ono što možeš jeste da tražiš poslove i kompanije koje tebi više odgovaraju.

Jedna vrlo važna stvar koju mnogi kandidati preskoče da urade, jeste da zatraže povratnu informaciju (feedback). Pošalji jedan fin i kulturan mejl, u kome nećeš tražiti da opravdavaju svoj izbor, već samo da ti ukažu na ono što je bilo presudno da izaberu nekog drugog.
Čak i ako pretpostavljaš šta bi moglo da bude u pitanju, nemoj se oslanjati samo na to. Možda si potpuno omašila u pretpostavkama, i uskraćuješ sebi informacije koje će ti biti dragocene za buduće poslove.

Nadam se da ti je ovaj tekst pomogao da neke stvari postanu jasnije, i da već imaš ideju ili dve u vezi sa tim šta bi mogla da unaprediš u ovom procesu.
Za nedeljnu dozu korisnih saveta i zanimljivih priča o poslu, prijavi se na moj BizLetter.

Foto: Pexels