Dobra vila vašeg biznisa – Marija Trifunović,

Preduzetnica i virtuelni asistent za kreiranje web sadržaja

Mariju Trifunović sam upoznala pre 5 godina, u periodu kada smo se obe upoznavale sa mogućnostima koje nudi on-line poslovanje. Ja sam u to vreme intenzivno tražila način da promenim posao. A njenu priču ćete čuti u intervjuu koji sledi.

Koji je bio tvoj motiv da se upustiš u online posao?

Najkraći odgovor koji ti mogu dati je LJUBAV. Zapravo 3 ljubavi. Možda će ovo nekome zvučati čudno, jer je ovaj intervju poslovnog tipa, ali evo obrazloženja:

PRVA LJUBAV – Naime, početkom 2014. godine, malo pre nego što smo se nas dve upoznale, moj SUPRUG je želeo da prekine da se bavi poslom iznajmljivanja ozvučenja. Smatrao je da nema više klijentele za to što on može da ponudi, da svoje znanje iz elektronike, novac i vreme koje je uložio u svoj dugogodišnji rad nema ko da ceni i da želi da rasproda svu opremu, jer “posao ne ide” kako je on tada govorio. Bio je vidno tužan zbog toga, ali rešen da odustane.
S ozbirom da sam znala koliko je sebe godinama davao u taj posao, želela sam da mu pomognem. Iako je on već krenuo da rasprodaje opremu, ja sam ga zamolila da ostavi samo jedan komplet ozvučenja i da verujem da ima načina da ovu priču “vratimo na noge”.
DRUGA LJUBAV – Iako sam se do tada kao ekonomista pretežno bavila administracijom i finansijama, zainetersovala sam se za internet marketing nakon jednog razgovora sa svojom mentorkom sa master studija. Iako profesor koji radi u formalnom školskom sistemu, dala mi je odlične savete i smernice za traženje alternativnih načina učenja kako bih došla do novih znanja koja nisam mogla da pronađem na faksu. UČENJE i radoznalost su mi bili još jedan pokretač da uz pomoć novih znanja pomognem mužu (a i sebi, mada to tada nisam znala).
TREĆA LJUBAV – E, ona datira još iz detinstva, a ime joj je MUZIKA. Iako nakon završetka niže muzičke škole, više nisam svirala klavir, verovala sam da svoje osnovno muzičko obrazovanje i ljubav prema muzici mogu da budu dobra kombinacija sa elektronikom i ozvučenjem, pa sam tako poželela da pišem na tu temu.

Kada sam sve ovo navedeno uzela u obzir, bacila sam se u akciju. Počela sam da učim o internet marketingu, SEO, pisanju za web, izradi sajtova.
Podigla sam sajt za ozvučenje, počela da pišem blog postove, otvorila FB stranicu i tako je to krenulo.

Čime si se bavila u to vreme?

Uh, čekaj da se setim. To je bila još jedna od mojih brojnih faza koje se zovu baš kao i tvoj blog “Promena posla”, a ako ne posla, onda pozicije u okviru iste firme. A da, radila sam administrativne poslove u sektoru nabavke, a kasnije u direktnoj prodaji iz koje nosim neverovatno korisno iskustva. Tada sam praktično mogla da razumem predmet na fakultetu koji se zvao Ponašanje potrošača, a zapravo svi poslovi koje sam u životu radila i sve firme, bilo one od 5 ili 500 ljudi, dale su mi neprocenjivo iskustvo koje mi mnogo pomaže danas u preduzetništvu.

Kada si počela da razmišljaš o tome da bi posao preko Interneta mogao da bude osnovni?

Polovinom 2016. godine sam imala dvogodišnji staž part-time freelancera u oblasti online poslovanja, a nakon jednog od kurseva za virtuelne asistente, uobličila sam svo svoje dotadašnje offline i online znanje i iskustvo, stekla neke nove spoznaje i mogućnosti za sebe i shvatila zapravo šta želim da radim.

Šta je bio povod/momenat kada si odlučila da se tome ozbiljno posvetiš?

Moram da ti priznam da sam ja neko ko se svemu posvećuje prilično ozbiljno i posvećeno, pa sebe treniram da na stvari malo gledam kao kroz igru i sa lakoćom, a ne kroz neke ozbiljne naočare. 🙂

Kada sam se polovinom te 2016-te “okrenula oko sebe”, videla sam da sve što sam radila ide uzlaznom putanjom. Da imam klijente koji zahtevaju sve više mog vremena. Da imam još puno toga da učim i da neizmerno želim da se dalje usavršavam i gradim svoju online priču.
Jednostavno, uskočila sam u jedan voz koji se kreće prilično solidnom brzinom, da ne želim iz njega da izađem, jer mi se predeli kroz koje prolazim i ka kojima se krećem baš, baš sviđaju.
Tada sam i prvi put poželela da stvari skroz preuzmem u svoje ruke. Da odem iz korporativnog načina poslovanja i krenem samostalo. Naravno, za ovakve skokove, jako je dobro imati podršku i razumevanje okoline. Tačnije, iako vas možda vaši najbliži ne razumeju baš najbolje, niti šta vi tačno radite i zašto, super je da vas ne koče već da za vas navijaju.

Kako je bilo raditi na dva fronta istovremeno?

Nenaspavano. A da, mala ispravka, na tri fronta u mom slučaju. Dok sam u korporaciji radila kancelarijski posao, žurila sam kući da malo predahnem i oko 19, 20h sedala za komp da radim do nekih 24, 01h, što za klijente, što za onaj suprugov posao od početka priče koje je, gle čuda, “proradio”, pa sam mu postala lični asistent.

Kada sam u korporaciji počela da radim po smenama, kombinovala sam rano ustajanje i kasno leganje, kako-kad. Pošto to ume da baš bude iscrpljujuće za organizam, a naročito za kičmu, trudila sam se da ugrabim vreme za vežbanje. Ne pitaj me kako. 🙂

Na koji način si investirala u sebe? Koja su ti znanja bila potrebna? Da li si čitala blogove, gledala tutorijale, plaćala kurseve…?

Na svaki mogući način sam počela da investiram u sebe.

Što se tiče besplatnog znanja, čitala sam blog Istoka Pavlovića i Dragana Varagića vezane za internet marketing. Kasnije sam pratila Ivana Bildija što se tiče društvenih mreža, a za web pisanje Jelenu Radovanović. Pratila sam nekoliko stranih YouTube-ra kod kojih sam učila o WordPress-u i Joomle-i. Za SEO neprocenjiv mi je bio i ostao MOZ i mnogi drugi izvori iz ovih oblasti do kojih sam mogla tada da dođem.

Što se tiče plaćenih kurseva, pohađala sam kurseve Internet merketinga, SEO-a, WebDesign-a, HTML-a i CSS-a, za virtuelne asistente kod Nikoline Andrić, copywritinga i brendinga kod Snežane Marković…spojila to sa znanjem sa prethodnih edukacija iz MC Office-a, ostalim kompjuterskim programima u kojima sam radila, kurs pregovaranja i obukama rada sa klijentima i sl.

Ono što želim da napomenem je da se moja intenzivna edukacija, rad na full-time poslu i rad na part-time poslu dešavala paralelno, kao i procese moje lične transpormacije. Zato sam praktikovala tehnike samopomoći (kako se to popularno zove) i tako davala sebi na dnevnom nivou vetar u jedra da nastavim dalje, jer je trebalo sve “izgurati”, a tek sam na početku. Ne zaboravite da vaš profesionalni razvoj, treba da prati i vaš lični razvoj i da se međusobno nadopunjuje.

Šta bi danas savetovala nekome ko bi želeo da krene tim putem, koji je po tebi najbolji redosled koraka?

Ono što je sada jako dobro, jeste što je veća dostupnost informacijama i lakše se dolazi do novog znanja. Ja pripadam onoj generaciji koja je verovala da će formalni školski sistem uspeti da koliko-toliko sustigne trendove savremenog poslovanja, ali nije. Barem tada nije. Sada je verujem nešto bolje, ali to nije ni bitno. Postoji mnogo načina da se ovlada znanjem, puno besplatnog sadržaja, ali i kurseva, obuka, radionica, samo je važno želeti i raditi na tome predano.

Ne plašite se da pitate, tražite mentora i raspitajte se koje bi edukacije bile dobre za vas i kod kog predavača.

Verovanja sam da ovaj moj put od part-time freelancinga do preduzetnika može da bude dosta dobar put, jer se gradi postepeno. To naravno nije jedini put, ali ovo je moje iskustvo i kod mene radi.

Koliko vremena ti je trebalo da dođeš do prvih poslova i klijenata?

Vrlo kratko. Što se tiče domaćih klijenata, kada sam prvi put poželela da svoje znanje ponudim, počela sam da Google-am po ključnim rečima “blog”, “pisanje”, website”, saradnik” ili tako nekako i počele su da mi iskaču firme koje su se bavile izradom sajtova, a uz to su nudile pisanje blog postova. Bilo je i nekoliko marketinških agecnija koje su nudile usluga internet marketinga koji je tada postojao u mnogo manjem obimu nego sada.
Tamo gde sam videla da traže saradnika, javila sam se, ali sam se javila i onima koji ga nisu tražili. Jednostavno sam na email adresu poslala nešto što bi se zvalo “Motivaciono pismo”, mada mi je taj naziv skroz smešan i od nekih od njih su odgovori počeli da stižu.

Svoje početke sa stranim klijentima imala sam preko UpWork-a gde sam takođe relativno brzo dobila svoje prve klijente.

Iskustva mojih kolega su različita, ali usudite se, probajte, nemate šta da igubite.

Šta ti je bilo najkorisnije u tom procesu – društvene mreže, preporuke, freelance platforme?

Sve. Jedno ne isključuje drugo. Javljajte se kompanijama u kojima želite da radite, konkurišite na poslove preko platformi, uključite se u grupe na društvenim mrežama u konverzacije, gradite dobre odnose sa klijentima da bi vas preporučili… sve dolazi u obzir, a svako treba za sebe da vidi šta za njega “radi posao”.

Da li si imala podršku u okruženju? Koliko su porodica i prijatelji imali razumevanja za tvoje ambicije?

Imala sam podršku ukućana oko kućnih poslova, jer i sate koje nisam provodila u radu za kijente ili na tada primarnom poslu, trudila sam se da posvetim učenju, jer se u mojoj branši stvari menjaju neverovatnom brzinom.
99% ljudi u bližem okruženju nisu mnogo kapirali šta radim, ali uglavnom su svi koji su meni bitni videli da ja u to verujem i nisu me mnogo pitali. Oni koji jesu, trudila sam se da objasnim što kraće i jednostvnije.
Društveni život je malo trpeo, ali ako imate prave prijatelje, njima je ok kada ste vi ok.

Kako si odlučila da taj dodatni posao postane “pravi”?

Kada me je drug (koji je bio dosta upućen u moj “paralelni život”) pitao šta planiram po pitanju korporacijskog posla da uradim i kako sebe tu vidim, a ja mu odgovorila: “Znaš, da sebe sada tamo gledam sa strane ne bih se prepoznala. To više nisam ja.”

Koji ti je bio najveći motiv, a čega si se plašila?

Motiv? Da konačno pronađem sebe i svoj put. Od nesuđenog bankara, do administrativne radnice, office managera, asistenta u knjigovodstvu, prodajnog konsultanta, operatera u nabavci, prodavačice. Da pronađem svoje lično JA i poslovno JA i da ih sprijateljim.

Čega sam se plašila? Da mi ne ponestane snage. Da i kada motivacija splasne (naročito kada ne ide sve kako sam želela), da mi moja urođena samodisciplina i istrajnost priskoči u pomoć i da iza svega glavni motiv bude ljubav.

Šta je najveći izazov u poslu gde si sam svoj gazda? Daješ li sebi slobodan dan, odmor…?

Najveći izazov, a ujedno i najveći blagoslov je da je tvoj posao deo tvog života 24/7. Zato savetujem da svako ko želi da se upusti u priču “sam svoj gazda”:

● iskreno voli to što radite,
● pronalazi radost kad god može i kada je teško,
● kada padne, obriše kolena i nastavi dalje,
● snosi odgovornost za sve svoje postupke,
● nauči da sebe pohvali,
● imam želju da stalno uči, napredujete i raste zajedno sa svojim biznisom…i još mnogo toga.

Trudim se koliko god da je u mojoj moći da sebi posvetim vreme bilo da je to 10 min. dnevno ili godišnji odmor od nekoliko dana. Ono što je za sada neodvojivi deo mene svaki dan i svugde je moj inbox, a detox od društvenih mreža je nešto što upražnjavam sve čečšće i neverovatno mnogo utiče na to da se lakše opustim i odmorim.

Nešto što te nisam pitala, a želiš da podeliš sa nama?

Nikada ne gubite nadu da ćete jednom ući u pravi voz, jer su i svi vozovi pre tog pravog bili takođe pravi kao i sve stanice pre toga bile baš vaše stanice i deo vašeg puta.