Udruženje “Žene na prekretnici”

Koliko je teško naći posao u Srbiji, ako ste žena i imate više od 45 godina?

Još ako se u toj situaciji niste našle svojom voljom, potrebna vam je velika pomoć i podrška da se snađete i sagledate koje su vam opcije.
Programi prekvalifikacije, školovanja, sponzorstva, dodele sredstava… uglavnom su namenjeni mladima do 30-35 godina, ili onima koji se upuštaju u preduzetničke vode.
Danas u Srbiji postoji samo jedno Udruženje koje pruža pomoć i podršku ženama starijim od 45 godina, koje su ostale bez posla. Zadovoljstvo mi je što kroz ovaj intervju imam priliku da ih predstavim na svom blogu.

Ko je bio pokretač inicijative, i kako je nastalo Udruženje?

Prvi koraci su obično najteži, kako je to izgledalo na vašem primeru?

Pokretači inicijative su bile dve komšinice i prijateljice koje su u želele da rade nešto društveno korisno. To je, pre nešto više od tri godine, bilo vreme velikih otpuštanja iz banaka, javnog sektora, a pojam ’tehnološki višak’ je postao deo svakodnevnice. Većina ljudi koji su tada gubili posao su upravo bile žene i to one koje su u firmama provele decenije rada. Među tim ženama, bile su i neke naše prijateljice i poznanice. Tako se upravo slučaj otpuštenih žena u godinama 45+ nametnuo kao ozbiljan društveni problem. Njima dvema su se pridružile još nekoliko njihovih prijateljica i tako je nastalo Udruženje „Žene na prekretnici“.

„Prekretnica“ označava trenutak u životu kada vam se desi nešto što naglo promeni vaš redovan životni put – dobijanje otkaza, kada morate da donosite neke ključne odluke kojim putem dalje krenuti.

Mi se tih početnih meseci sećamo sa radošću, a ne sa gorčinom. Mada smo zaista krenule od nule i nismo tačno znale kuda idemo, bilo je puno dobre volje, solidarnosti, entuzijazma, osećanja da je to prava stvar i to nas je ispunjavalo i vodilo.
Namera nam je bila da naša raznovrsna iskustva, znanja, veštine i kontakte, iskoristimo za aktivnosti koje će pomoći drugim ženama u cilju pružanja adekvatne podrške za njihovo osnaživanje.

Od koga dobijate pomoć i podršku za svoj rad?

Tokom prve godine je sve rađeno na volonterskoj osnovi. Same smo finansirale registraciju Udruženja u APR-u i otvaranje sajta Udruženja. Svi su bili oduševljeni tom idejom, te su svi radili besplatno, uključujući trenere i predavače na našim radionicama.
Prostor za rad smo dobili na besplatno korišćenje od jedne advokatske kancelarije, a prostor za radionice, takođe besplatno, od strane Kuće ljudskih prava. Kasnije smo počeli da dobijamo skromnu malu pomoć od ženskih lokalnih organizacija iz zemlje i inostranstva. Do sada nam je najznačajniju podršku pružio Balkanski fond za demokratiju, projekat Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Američkih Država. Detaljnije informacije mogu se videti na našem sajtu www.zenenaprekretnici.org

Kako usklađujete svoje ostale obaveze, profesionalne i lične, sa aktivnostima u Udruženju?

Većina nas je u međuvremenu otišla u penziju, neke su aktivne u baka servisu, a manji broj su još uvek radno aktivne. Vrlo se lako dogovaramo i mada postoji neka osnovna podela odgovornosti i poslova, bez problema zamenjujemo jedna drugu. I pored brojnih teškoća, u našim aktivnostima nalazimo veliko zadovoljstvo, jer su povratne informacije koje dobijemo od žena koje prođu kroz naš edukativni program izuzetno pozitivne. To nas motiviše da nastavimo dalje.

Na koji način žene mogu da saznaju za vas i vaš rad?

Preko našeg sajta i Facebook stranice Udruženja, a u širenju informacije o nama pomažu nam kompanija Infostud i Nacionalna služba za zapošljavanje – Filijala Beograd, sa kojom imamo zaključen sporazum o saradnji. Pored toga, vrlo često smo prisutne na radiju i televiziji, kao i u drugim medijima, kojima smo interesantni, s obzirom na činjenicu da smo jedino udruženje koje se bavi problemima nezaposlenih žena 45+.

Da li postoji proces selekcije, ako je interesovanje veće od vaših kapaciteta?

Ne postoji proces selekcije. Primamo sve zainteresovane polaznice. U početku smo imali čak i po dve grupe polaznica u edukativnim ciklusima radionica. Sada imamo između 15-20 žena po ciklusu, što je idealno za interaktivne radionice.

Koliko je polaznica do sada prošlo kroz program?

Preko 500 žena se prijavilo, od toga je 350 polaznica završilo program obuka.

Šta one vide kao najveći benefit, koji dobiju kroz radionice i savetovališta?

Mislimo da je za polaznice značajna korist što u toku programa dobiju relevantne informacije iz raznih oblasti, počev od razvoja ideje za pokretanje sopstvenog posla, zatim, o mogućim načinima obezbeđivanja neophodnih finansijskih sredstva, o procesu prijavljivanja na konkurse i o intervjuisanju za posao, ukoliko se opredele za zaposlenje. Ali ono što je po njima najvažnije od svega, jeste pružanje mogućnosti za umrežavanje i druženje, kako međusobno tako i sa predavačima. To apsolutno sve polaznice ističu.

Učešće u našim programima im je pomoglo da povrate veru u sebe, da izađu iz kuće, da steknu nove kontakte i poznanstva. Gotovo sve ističu važnost psiholoških radionica i savetovališta.

Da li su više zainteresovane za nalaženje novog posla, ili za pokretanje sopstvenog biznisa?

To zavisi od grupe do grupe. U našem programu trudimo se da ponudimo balans između radionica koje nude informacije o preduzetništvu i onih koje pomažu pri zapošljavanju. Zato, među naše predavače uključujemo eksperte za preduzetništvo, neke uspešne preduzetnice i predstavnike Regionalne agencije za razvoj i evropske integracije, ali isto tako predstavnike Infostuda, direktore HR velikih firmi i predstavnike poslodavaca.

Udruženje povremeno organizuje i tematska druženja. Možete li da nam ispričate malo više o tome?

Druženja su proistekla iz želje žena da nastave da se viđaju i nakon završetka edukativnog ciklusa. Druženja organizujemo jedanput mesečno i na njih dolaze kako sadašnje polaznice, tako i one koje su pristupile Udruženju pre godinu-dve. Tu gledamo da teme budu od opšteg značaja i interesantne za žene u tim godinama – teme o zdravlju, nutricionizmu, rekreaciji, itd. U vezi sa tim, ženama-članicama Udruženja i polaznicama dajemo mogućnost da same predlažu neke interesantne i aktuelne teme.

Na osnovu vašeg dosadašnjeg iskustva i rada, koje su njihove “slabe tačke”?

Koja znanja i veštine nedostaju ženama starijim od 45 godina, kako bi bile konkurentne na tržištu rada?

Preko 50% naših polaznica iz Beograda je sa fakultetskim obrazovanjem i dugogodišnjim radnim iskustvom. Dakle, one imaju veliko iskustvo i znanje i u tom smislu su vrlo konkurentne na tržištu rada. Ono što je njihova posebna prednost, u odnosu na mlađe osobe, je da

• imaju bogato iskustvo, mudrost i širinu sagledavanja problema za donošenje pravih rešenja
• imaju manje porodičnih obaveza, tako da veoma retko izostaju sa posla
• imaju razvijene kontakte sa raznim institucijama
• istrajne su i lojalne poslodavcu jer su prevazišle period istraživanja i menjanja posla
• spremne su da prenose svoje iskustvo na mlađe
• veoma su odgovorne i posvećene

Ono gde im treba pomoć jeste, da shvate nova pravila igre koja postoje prilikom zapošljavanja, pogotovu što je danas veliki broj HR menadžera mlađi od 30 godina. Bolje razumevanje raznih internet aplikacija i korišćenje interneta kao sredstva za rad ili u poslovne svrhe, bi svakako bilo korisno. Ali, moramo uz to reći da među ženama koje su izgubile posao ima i IT stručnjaka i inženjera, te su zapravo najveći problem njihove godine i poslodavci koji imaju predrasude da radnici vrede samo između 30-45 godina. Moramo da radimo na promeni tog mita.

Da li su i koliko spremne da se upuste u neke nove oblasti rada, da se prekvalifikuju ili doškoluju?

Apsolutno da!
Neke su završile kurseve za pomoć deci, ali i starijima, bez obzira na fakultetske diplome koje poseduju. Takođe, prihvatale su i poslove koji su niže rangirani od njihove stručne spreme i veoma su brzo napredovale. Neke su ostale u struci, dok su druge iz svog hobija, odnosno svoje zainteresovanosti i želje da nešto promene, počele da se bave potpuno novom vrstom poslova.
Zapravo, radi se o ženama koje su spremne da uče, da rade, da prenose svoja bogata iskustva i znanja, da se povežu i da, na taj način, naprave značajne pomake u svom životu, verujemo i u društvu u celini.

Postoje li slične inicijative i u drugim gradovima Srbije?

Za sada ne postoje, mada mi redovno dobijamo pozive da pokrenemo isti program i u drugim gradovima. U martu smo krenuli sa serijom uvodnih radionica u Kragujevcu, koji nam je prvi korak u našem planu širenja po Srbiji. Očekujemo da ćemo u nekoliko narednih meseci pokrenuti nešto slično i u Nišu. Ukoliko budemo imali dovoljno sredstava, planiramo da idemo i u druge gradove, što bi moglo da da izvanredne pozitivne efekte, a na osnovu naših sagledavanja i analiza, kao i podataka sadržanih u Nacionalnom akcionom planu zapošljavanja i u informacijama iz Republičkog zavoda za statistiku.

Da li razmišljate o pokretanju online radionica i savetovališta, kako bi program bio dostupan što većem broju polaznica?

Razmišljali smo o webinarima ili sličnim formama online savetodavnog rada ali za sada nam iskustvo govori, da je neposredna komunikacija i redovno druženje jedan od najznačajnijih faktora osnaživanja. Pored toga, trećina naših radionica je vezana za psihološku podršku, koja najbolje efekte daje u živom razgovoru.

Kakvi su vaši dalji planovi vezano za rad Udruženja?

Želimo da radionice postanu još više praktične i interaktivne, da nude konkretna rešenja i daju savete za poslovanje. Želimo takođe da, podržimo žene u njihovom udruživanju u cilju realizacije nekih poslovnih ideja i obezbeđivanju finansijskih sredstava za dalji rad i egzistenciju, što je lakši način poslovnog opstanka, nego otvaranje pojedinačnih preduzetničkih radnji. I sve to, planiramo da proširimo i na druge gradove Republike Srbije, s obzirom da za to postoji evidentna potreba. Takođe, nastavljamo da radimo na istraživanjima i izradi studije o položaju žena, posebno starijih žena na tržištu rada, kako bi njihove potrebe postale vidljivije za određivanje konkretnih mera i politike zapošljavanja. Osim toga, smatramo da se postojeće zakonske mogućnosti ne primenjuju dosledno u praksi, tako da je naš aktivizam usmeren i u tom pravcu.

Mart, 2019.