A koji je vaš izgovor da ne promenite posao?

Koliko puta ste čuli ili ispričali neku od ovih priča?

“Ja u svojoj firmi sve radim: sređujem papire, naručujem robu, jurim kupce da plate, čak i knjigovođi nekad pomažem. Gazde ne znaju da se snađu, za sve me zovu. I ako odem na odmor, sačeka me brdo posla kad se vratim. Kako da dam otkaz, kad je sve na meni?”

“Nisam zadovoljna, ali šta ću. Kod privatnika je svuda isto, za državni firmu nemam vezu. Nije ni tako loše. Prijavljena sam, imam siguran posao, pa mora nešto i da se istrpi.”

“Znam ja da sam vredna i sposobna, ali nemam ambiciju da otvaram svoju firmu. Hoću da odradim 8 sati i posle da idem kući, da budem sa porodicom. Zaradim pošteno svoju platu, ali kad izađem iz kancelarije neću da mislim o poslu.”

“Mnogo mi je naporno. Radim po ceo dan, ostajem prekovremeno, telefon zvoni i vikendom. Stalno neki problemi, tenzija… Počela sam loše da spavam, glava me boli svaki drugi dan. Ali opet, radim u struci, za to sam se školovala. Moram da izdržim.”

Ja u nekima mogu da se prepoznam. Dok nisam prvi put odlučila da dam otkaz, bila sam uverena da je to ogromna komplikacija u koju se ne treba upuštati bez preke potrebe.
Učeni smo da je posao mesto gde se mučiš, ćutiš i trpiš dok čekaš penziju.
A šta ako nije tako?

Šta vas sprečava da potražite drugi posao?

Ono što koči bilo kakvu promenu često budu pogrešna uverenja. Rečenice koje smo toliko puta čuli od roditelja, prijatelja, partnera, da se više i ne pitamo da li su istinite.
U koju od njih vi verujete?

1. Siguran posao se ne napušta

Ozbiljno? Siguran posao, u privatnoj firmi, u Srbiji? Pri čemu je najčešće definicija te “sigurnosti”:

• prijava na minimalac
• keš razlika na ruke
• poneka neradna subota
• odmor koji ćete da odradite kad se sa istog vratite

Jedino sigurno je vaše znanje i iskustvo, i neka vam to uvek bude prioritet.
Firma može da propadne, da se zatvori. Otkaz možete da dobijete preko noći.
Ne uljuljkujte se u sigurnost, budite otvoreni za sve opcije. Sasvim je normalno da posao menjate zato što želite, a ne zato što morate.

2. Ko će da radi ako ja odem?

Zar nije logično da o tome misli poslodavac?
Priznajem da sam i sama bila u istoj zabludi, da sam nešto mnogo važna za firmu jer odrađujem posao za bar dvoje ljudi.
Od tada sam promenila nekoliko poslodavaca, i mogu vam reći da je svuda slično.
Uvek se nađe neko kome se delegira najviše obaveza. Povremeno dobije tapšanje po ramenu, a na pomen odlaska igra se na kartu savesti i lojalnosti.

Ako se i desi da taj “ključni” čovek ipak prelomi i ode, mi koji ostajemo pitamo se kako ćemo dalje. Očekujemo krizu i probleme.
I znate šta se desi? Ništa, apsolutno ništa. Nađe se neka zamena, posao se prelije na ljude koji ostanu, sistem preživi. Prihodi stižu, a to je ono što svaki poslodavac gleda na kraju.

Ako Apple i dalje postoji bez Stiva Džobsa, koliko je realno da će bilo koja firma propasti bez vas?!

Zapamtite, nema nezamenljivih radnika, nema ni nezamenljivih poslodavaca. Ne dozvolite da vas savest i lojalnost koštaju zdravlja.

3. Radi ono za šta si se školovao

Školu i zanimanje biramo sa 18-19 godina. Možda i sa 14-15, ako se ne odlučimo za studiranje.
Da li stvarno verujete da po svaku cenu treba da se držite te odluke? Šta ako ste tada pogrešili? Ili su okolnosti bile takve da nije moglo drugačije?
Neka od zanimanja za koja smo se školovali više i ne postoje. S druge strane, čitav jedan svet novih tehnologija je tu. Gledajte na to kao na šansu, a ne kao na prepreku. Danas možete da naučite skoro sve što poželite. I to iz svog stana, online, uz minimalna ulaganja.
Dajte sebi priliku da naučite nešto novo. Ne dozvolite da jedna pogrešna odluka odredi čitavu vašu karijeru i život.
Imate pravo da se predomislite!

4. Pokreni sopstveni biznis

Odličan savet, ako imate ideju, volju i način da postanete sam svoj gazda.
Biti preduzetnik je sjajna stvar, ali nemamo svi taj duh i energiju koji su neophodni za pokretanje sopstvenog posla.
Ali to ne znači da treba zauvek da ostanete tamo gde vam je loše!
Sasvim je normalno to što želite da samo pošteno odradite posao, odete kući rasterećeni i posvetite se drugim stvarima. Imate pravo na svoj život i svoja interesovanja.
Promenite kompaniju, promenite poslodavca. Nije svuda isto.

Nemamo svi potencijal da postanemo novi Elon Musk, Novak Đoković ili Marie Forleo.

Zato iskoristite ono što imate.
Unapredite ono što možete.
Nađite posao kakav želite.

5. Ne isplati se da menjaš posao ako ne ideš na bolje

Ovaj savet i te kako ima smisla. Samo morate da definišete šta za vas znači “isplati se” i šta je vaša definicija “boljeg”.
Nažalost, za većinu ljudi isplativost promene i bolji posao mere se jedino kroz platu. Novac nam je neophodan za život. Ne poznajem skoro nikoga ko ima tu privilegiju da radi samo zato što voli i želi.
Zašto onda prihvatiti posao koji je isto ili manje plaćen? Moji razlozi su bili:

• znanje
• iskustvo
• vreme

Bolji posao je onaj na kome mogu nešto novo da naučim. Da steknem iskustvo u oblastima za koje do tada nije bilo prilike. Da imam više slobodnog vremena.
Sve ovo su resursi koje opet možete da “naplatite”. Sa više znanja i iskustva u prilici ste da nađete i bolje plaćen posao.

Ako je neka priča sa početka teksta i vaša priča, možda je trenutak za “plot twist“?