Promena posla posle četrdesete – prednosti i izazovi
Interesantan je to životni period, zar ne?
S jedne strane, deluje da smo već u poodmaklom dobu, karijera i ostali životni ciljevi u velikoj meri izgrađeni i ostvareni. A opet, toliko toga novog, zanimljivog, drugačijeg što bi vredelo videti i iskusiti.
Većina žena na sličan način opisuje taj momenat u životu:
Na poslu sam već dugo na jednom mestu, ista firma, ljudi, okruženje, i nemam priliku ništa više da naučim, da napredujem. Porodična situacija ušla je u neke mirnije vode, rutinu, i konačno sam dobila malo vremena i prostora za sebe. Osećam da je momenat da se pokrenem, spremna sam za poslovne i intelektualne izazove, ali sam nesigurna, i pitam se:
- da li imam previše godina
- kako ću opet iz početka
- hoću li se uklopiti u novi (i mlađi) kolektiv
- kako će promene uticati na porodicu
Da li ti ova pitanja zvuče poznato? Čitaj dalje, da saznaš i odgovore!
Da li imam previše godina
Da, imaš previše godina samo ako si ti odlučila da je 35, 40, 45… previše. U današnje vreme, ta odrednica skoro da i ne postoji.
Recimo da sa 45 godina imaš pred sobom bar još 20 godina aktivnog rada. Više nego dovoljno da izgradiš celu jednu novu karijeru, ako poželiš. Promeniti poslodavca, ili napraviti naredni korak u poslu kojim se već baviš, još je manje zahtevno.
Razumem, možda si u ovom trenutku malo umorna od svega. Treba ti više energije i vremena. Traže se neka nova znanja. Sve to stoji. Ali, previše stara sigurno nisi.
Ako mi ne veruješ, pročitaj kako je ovih šest žena izgradilo uspešnu karijeru posle četrdesete.
Kako ću opet iz početka
Ne znam mogu li ovo jednostavije da objasnim: ne krećeš iz početka. Krećeš sa mesta na kome se trenutno nalaziš, i nosiš sa sobom svo znanje i iskustvo koje si do sad nakupila.
Naravno da će se pojaviti neke nove situacije i izazovi, ali upravo sve to što si do sada iskusila i naučila poslužiće ti da ih lakše savladaš.
Promena posla kad već imaš za sobom godine iskustva stvarno se ne može uporediti sa početkom karijere posle završene škole ili fakulteta. Tad još uvek pojma nemaš kako poslovni svet funkcioniše, pa iako teoriju držiš u malom prstu, praksa je nula.
Pokušaću da te razuverim i svojm primerom:
Krajem maja počela sam da radim u novoj firmi. Posao u struci (knjigovodstvo), ali potpuno drugačije od svega što sam do sada radila.
Evropska kompanija, EU tržište i propisi, a služba finansija tek u začetku: praktično samo ja i menadžer.
I negde početkom jula, na jednom od redovnih jutarnjih sastanaka, kaže on meni: Ne mogu da verujem da si samo 6 nedelja ovde, a da smo toliko toga već uradili.
Rekla sam mu da i nije toliko neverovatno, jer imam i 20 godina iskustva pre tih 6 nedelja.
I upravo tih 20 godina mi je omogućilo da za kratko vreme napravim vidljive rezultate.
Hoću li se uklopiti u novi kolektiv
I na trenutnom, i na prethodnom poslu, prosek godina u mom kolektivu je nešto malo ispod 30. A ja punih 45.
Da li me je brinulo kako ću se snaći u mlađem kolektivu? Prvi put i jeste malo. Doživela sam i blaži kulturološki šok. Nije više bilo onih kancelarijskih priča o tome šta skuvati za sledeću nedelju. Teško da sam imala s kim da razmenim recepte ili da prodiskutijem svoje roditeljske metode.
Dočekala me je drugačija energija, nove teme i interesovanja. Kriptovalute, egzotična putovanja, muzički trendovi, korisne aplikacije… Jedan malo drugačiji pristup životu i radu.
Možda će te na trenutak zabrinuti to što oni imaju više vremena i koncentracije da se posvete poslu. Možda im je IT pismenost na višem nivou. Ali ti i dalje imaš ono što se ne može brzo i lako naučiti – iskustvo. Kad sve to spojiš, dobijaš odličnu kombinaciju za uspešan tim i kolektv, zar ne?
Kako će promena posla uticati na porodicu
Da ti kažem da neće uticati uopšte, slagala bih te. Da ti kažem da će njima biti najvažnije da mama/supruga/sestra/ćerka bude srećna – možda bih te i tu slagala. Ako si ti ona koja “vuče” većinu oko organizacije i obavljanja kućnih poslova, u počeku im možda i ne bude pravo što će morati malo više da se uključe.
Neosporno je da će novi posao u početku zahtevati više vremena i posvećenosti. I sama priprema za promenu može značiti da treba da završiš neki kurs, da deo porodičnog budžeta treba da se usmeri i na tvoje potrebe. Imaš pravo da investiraš u sebe, onoliko koliko ti je potrebno – i vremena, i novca, i energije.
Jedna mudra žena je to ovako objasnila:
Ako si mama koja ne radi i nije posvećena karijeri, možda će ti deca jednog dana zameriti što im nisi bila primer uspešne poslovne žene.
Ako si mama koja je posvećena karijeri, možda će ti zameriti što nisi provodila više vremena sa njima.
Kako kog okreneš, neke zamerke ti ne ginu. Zato izaberi ono što će tebe usrećiti i zadovoljiti.
Naravno, ovo se sve može primeniti i na partnerske/roditeljske/prijateljske odnose.
Znam da je promena, pa i sama odluka o promeni, nekad vrlo dugotrajan proces.
Prošla sam kroz sve to, više puta.
Na početku možda i ne umeš da definišeš šta tačno želiš, koji su ti ciljevi… više je to nekakav osećaj u stomaku, neka misao koja se povremeno javi, da bi možda bilo vreme da kreneš dalje.
Zato ovog septembra kroz svoj BizLetter obrađujem baš tu temu: kako da iskristališeš svoje želje, kako da definišeš šta je to što suštinski želiš, i da preduzmeš prve korake.
BizLetter šaljem petkom u 10h. Prijavi se, pa da zajedno poguramo tu promenu. Zabavno je, besplatno je, i zahteva samo pola sata tvog vremena nedeljno.
Prvi korak je da popuniš formu i klikneš na crveno dugme ispod, i već danas si uradila nešto važno i korisno za sebe!