Kako sam se pripremala za online intervju
(dopunjena verzija – septembar 2021)
Da li ste do sada imali neki razgovor za posao putem interneta?
Danas mi ovo uvodno pitanje deluje pomalo i smešno, jer je tržište doživelo ogromnu transformaciju od momenta kad je tekst prvobitno napisan, pa do danas.
Sad je već skoro pa neobično kad vas na prvi krug razgovora za posao pozovu uživo. Imate li i vi takav utisak?
Zato sam stari tekst dopunila novim savetima i iskustvima.
Po čemu je specifičan online intervju za posao?
Svoje prethodne poslodavce sam upoznala putem jednog ovakvog razgovora. Opisaću vam kako je to kod mene izgledalo, kako sam se pripremala i o kojim sam detaljima vodila računa.
Konkurs je od starta bio drugačiji od ostalih, jer je u pitanju strana firma i prijavljivanje se vršilo putem njihovog sajta. Iskreno, nisam imala velika očekivanja. Zato me je prijatno iznenadio mail koji sam dobila nekoliko dana kasnije, i između ostalog, pitanje: kada možemo da zakažemo online intervju u trajanju od sat vremena?
To je bila prva prepreka. U to vreme sam već mesecima radila od 8-9 ujutru, pa do kasnih popodnevnih sati (ili ranih večernjih, zavisi koliko vam je optimističan pogled na svet).
U toku radnog vremena nisam mogla da izdvojim ceo sat da se isključim iz tekućih obaveza.
Najbezbolnije mi je bilo da zakasnim na posao, pa sam predložila da zakažemo što ranije, na početku radnog dana.
Prihvatili su moj predlog, i zakazali smo razgovor za 9h. Kako su mi kasnije priznali, i to je za njih bilo malo rano, ali su mi izašli u susret.
Sadašnji poslodavci su pronašli mene, putem LinkedIn profila. Nisam imala problem oko termina, jer sam već uveliko radila od kuće, i bila sam vrlo fleksibilna kad je planiranje radnog dana u pitanju.
Drugi korak – stigla mi je na e-mail pozivnica za zoom meeting. Šta je zoom i kako to radi? To je bilo sledeće što sam morala da rešim.
Google mi je otkrio da je Zoom jedan vrlo praktičan alat za video konferencije, webinare ili online sastanke. Jednostavno se koristi i može da se sinhronizuje sa Google kalendarom. Zakažete sastanak, podesite podsetnik, i ne morate više da mislite o tome.
Celu situaciju mi je dosta olakšalo i to što sam već bila naviknuta na ovaj vid komunikacije. Posao koji sam tada obavljala podrazumevao je barem dva puta nedeljno Skype pozive sa kolegama i ostalim saradnicima iz inostranstva. Zahvaljujući tome, nije mi predstavljalo nikakvu smetnju ni što će razgovor za posao biti na engleskom jeziku.
Danas svi znamo za Zoom, Skype, Google Meet, Microsoft Teams. Sve ove aplikacije / platforme za online sastanke slično funkcionišu.
Ako baš niste imali prilike da ih isprobate, na kraju teksta nudim vam jedno rešenje.
Sledeće na redu bilo je da smislim šta sa ukućanima. Deca su dobila dozvolu da se prihvate računara i telefona čim se probude, ali da do 10:00 ne privire u dnevnu sobu (doručak im je isporučen pre razgovora 🙂 ). Suprug je iskusno zaključio da mu je najbezbednije da ode u jednu duuuugu šetnju. Imala sam vreme i prostor za sebe, što mi je bilo jako bitno.
I ne samo to: buka u okolini može da ometa razgovor. Ako koristite slušalice, one vas delimično zaštite od zvukova u okruženju. Ali mikrofon i dalje prenosi svaki šum, što vaši sagovornici odlično čuju i njima to može da zasmeta. Prosto, neće biti dovoljno fokusirani na ono što vi pričate, a to nikako nije cilj, zar ne?
Najpre sam morala da proverim da li smo u istoj vremenskoj zoni.
Pre razgovora sam nekoliko puta testirala internet konekciju.
Postavila sam računar tako da kamera gleda u čist zid iza mene. Ne mora poslodavac da razgleda moju dnevnu sobu ili pogled na komšijsko dvorište.
Danas svaka od ovih aplikacija ima opciju da postavite virtualnu pozadinu, i na prvi pogled deluje da imate jednu brigu manje. Međutim, to baš i nije jednostavno kao što izgleda. Virtuelna pozadina pravi odsjaj oko vas, sa svakim vašim pokretom se menja, i opet – pravi distrakciju od vas i onoga što imate da kažete.
Malo bolja opcija je blur – da zamaglite pozadinu iza sebe, ako baš ne želite da se vide svi detalji.
Posebno pazite da vam tokom razgovora neko ili nešto ne prošeta iza leđa – deca, ljubimci, partner(ka).
Garderoba, šminka i frizura kao i za svaki drugi razgovor za posao. Ne bih se prijatno osećala da sam bila sređena samo dokle kamera dobacuje, a na nogama plišane papuče i pidžama. Da je bilo više ovakvih situacija, možda bih se vremenom i opustila, ko zna. Ovog puta mi je bilo važno da sve bude pod konac.
Priznajem, vremenom se jesam opustila.
Ono što je još važno kad je vaša pojava u pitanju jeste – osvetljenje.
Idealno je da je prirodno, i najbolje je da svetlost pada na vaše lice.
Svetlo koje pada odozgo, sa strane, ili otpozadi, ume da napravi čudne senke na licu i da vas izobliči. Najčešće naglasi baš ono što ne treba, recimo podočnjake.
Kad je razgovor u popodnevnim satima, i nema dnevnog svetla, naravno da ćete koristiti veštačko. Samo odaberite dobru poziciju u odnosu na izvor osvetljenja.
A šta će me poslodavac pitati?
Nisam znala šta tačno da očekujem, u kom će pravcu ići razgovor. Jedino što sam imala kao informaciju je da ću intervju voditi moja potencijalna šefica. Pretpostavila sam da ćemo se najviše baviti stručnim temama.
Zato sam lepo i temeljno secirala svoj CV. Ispisala sam na papiru sve detalje o trenutnom i prethodnim poslovima:
- Dnevne, nedeljne, mesečne rutine
- Koja su mi sve zaduženja
- Ko su mi pretpostavljeni i saradnici
- Sa kojim institucijama i partnerima sarađujem van firme
- U kakvim sam projektima učestvovala
Zatim sam detaljno analizirala i njihov oglas. Zapisala sam sve što mi na prvi pogled nije bilo jasno u opisu posla. Ovo su neka od tih pitanja:
- Kako je organizovana lokalna kancelarija?
- Sa kim bih najviše sarađivala?
- Kakva su im očekivanja od mene u prvih 3, 6 ili 12 meseci?
- Zašto traže radnika – nova pozicija, ili im neko odlazi iz firme?
- Da li mi je potrebna neka dodatna edukacija za obavljanje tog posla?
Ovakvu pripremu vam savetujem da obavite pred svaki razgovor za posao.
Kao kad obnovite lekciju pred ispit, nema treme i nema greške.
Što se samog intervjua tiče, protekao je glatko i prilično uspešno. Nije bilo ni najmanje čudno niti neugodno. Ljudi sa druge strane su bili ljubazni, fini, kulturni, nasmejani… Imala sam osećaj da ravnopravno učestvujem u razgovoru, a ne da sam na ispitivanju. Sat vremena mi je proletelo. Bez razloga sam brinula da će nam ponestati tema i da ćemo doći u onu situaciju sa neugodnom tišinom.
I ovog puta priprema mi se pokazala kao dobra taktika. Delovalo mi je da sam ja spremnija za taj razgovor nego poslodavci, iako ih je bilo troje s druge strane. Nisu baš bili naviknuti na online okruženje, a meni je to već postalo skroz prirodno. Na kraju, više pitanja sam imala ja za njih, nego oni za mene.
Kad sam već počela da radim kod njih, menadžer mi je rekao da je bio oduševljen kako sam bila opuštena i dobro pripremljena za taj razgovor. Drugi kandidati su imali veću tremu, i “kupila” ih je baš ta moja sigurnost, osećaj da držim stvari pod kontrolom, i da mogu da se oslone na mene.
Nepuna dva meseca nakon toga promenila sam posao – nova firma, nove kolege, novi izazovi. Naravno da sam se premišljala, bila nesigurna, brinula da li ću se snaći. Sad, sa ovim iskustvom iza sebe, lako mi je da kažem: probajte, krenite, promenite sve čime niste zadovoljni.
Ima boljih poslova.
Ima drugačijih poslodavaca.
Nisu sve promene loše.